Hemijske veze

Jonska jedinjenja

Najjednostavniji primeri jonskih jedinjenja su ona jedinjenja koja grade tipični metali sa tipičnim nemetalima. Element sa rednim brojem 11 ima elektronsku konfiguraciju: 1s² 2s² 2p⁶ 3s¹ iz koje možemo da zaključimo da se radi o tipičnom nemetalu (alkalni metal, I grupa periodnog sistema).

Od elemenata sa navedenim atomskim brojevima samo element sa atomskim brojem 17 ima elektronsku konfiguraciju koja odgovara tipičnom nemetalu (1s² 2s² 2p⁶ 3s² 3p⁵, halogeni element, VII grupa periodnog sistema elemenata) što ukazuje na to da će ovaj element graditi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj 11.

Preostale alternative se mogu proveriti pisanjem elektronskih konfiguracija pri čemu će se ispostaviti da atomski brojevi 10 i 18 odgovaraju plemenitim gasovima, a atomski brojevi 12 i 19 tipičnim metalima (elementima sa 2, odnosno jednim, elektronom na poslednjem nivou).

Kod CaCl₂, CaSO₄ i NH₄NO₃ javlja se jonska veza koja je karakteristična za sve soli.

Jonska jedinjenja imaju visoke tačke topljenja.

Samo vodeni rastvori jonskih jedinjenja ne provode električnu struju, ali jonski rastopi provode.

Kovalentna veza

U molekulu H₂O atomi H vezani su za atom O kovalentnom vezom koja je jako polarna zbog velike razlike u elektronegativnosti H i O i to su jedine hemijske veze koje postoje u ovom molekulu.

U CaSO₄ i NH₄NO₃ javlja se i polarna kovalentna veza (sumpor-kiseonik u CaSO₄, odnosno azot-kiseonik i azot-kiseonik u NH₄NO₃) ali nije jedina vrsta veze u ovim jedinjenjima.

U molekulu S₈ atomi sumpora su povezani kovalentnim vezama ali su one nepolarne jer se međusobno povezuju isti atomi (kao i kod drugih homonuklearnih molekula kao što su H₂, Cl₂, O₂ ili P₄).

Sva kovalentna jedinjenja se ne rastvaraju veoma dobro u vodi, zato što postoji veliki broj kovalentnih jedinjenja koja se slabo rastvaraju u vodi (npr. ugljovodonici).

Neki vodeni rastvori kovalentnih jedinjenja provode električnu struju (npr. HCl).

Iako neki vodeni rastvori kovalentnih jedinjenja mogu da provode električnu struju, to nije opšta karakteristika jedinjenja sa kovalentnom vezom, jer se veliki broj njih veoma slabo rastvara u vodi. A kod onih koji se dobro rastvaraju u vodi, rastvori često ne provode električnu struju (npr. vodeni rastvor saharoze).

Vodonična veza

Vodonična veza može da se obrazuje samo ako je atom vodonika povezan kovalentnom vezom sa nekim jako elektronegativnim atomom malog prečnika (F, O ili N).

Taj uslov može biti ispunjen kod metanola (CH₃OH). U molekulima kao što su npr. PH₃ i H₂S veza je veoma slabo polarna (praktično nepolarna), u molekulu H₂ postoji tipična nepolarna kovalentna veza, a kod natrijum-hidrida veza je jonska.